Birajući gradonačelnika pre dve godine, većina građana je zaokružila listu na čelu sa Goranom Kneževićem, naivno verujući u parole „Ni Beograd ni Novi Sad – pokrenimo Zrenjanin“. Da im je neko tada rekao da će im, umesto Kneževića, gradonačelnik biti Bošnjak magistar veterine Ivan, a nakon njega predvodnik preletača iz DSS-a – Čeda Janjić, pa još sa svojim zamenikom- predvodnikom preletača iz Radikalne stranke – Sašom Santovcem, verovatno bi se svi mogli opkladiti u život da to ni u snu nije moguće.
Međutim, da su pažljivije čitali lektiru u srednjoj školi, mogli su pre svoje izborne odluke da se sete rečenice Ive Andrića iz romana o jednom mostu: Čim jedna vlast oseti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga.“
Upravo se tako i desilo: Goran Kneževiće je brže-bolje okrenuo leđa Zrenjaninu i otišao za prvom foteljom u Beograd, pa za još udobnijom u Novi Sad. U međuvremenu se potrudio da postane poznat i van Zrenjanina preko više afera, na čelu sa aflatoksičnom. Vođen družinom nestručnih i nekvalifikovanih kadrova, napuštenih od svog vođe, Zrenjanin je u međuvremenu potpuno uništen, bez ijedne investicije i novog radnog mesta, osim za preko 350 naprednih članova. Centar se ruši sam od sebe, voda je i dalje otrovna, iako je napredna vlast nasledila završen ugovor po kom bi već danas imali zdravu vodu u česmama; jedan jedini sneg koji je pao za dve godine, izazavao je uvođenje vandrednog stanja i nije očišćen dok se sam nije istopio, a za te dve godine na vlasti asfaltirano je jedva stotinak metara Gimnazijske ulice, koja je sve vreme raskopana. Ne zaboravimo i kapitalno ulaganje u infrastrukturu- popravljena je jedna (i jedina) fontanica u centru.
Da bi se postigle sve te investicije, napredna vlast je zadužila kreditom sve građane za još 800 miliona dinara samo u ovoj godini, dok je budžet kabineta gradonačelnika od 38 miliona dinara viši od ukupnog godišnjeg budžeta svake ustanove kulture u gradu. Kafanski računi gradskih funkcionera dosežu i 80.000 dinara po ručku, a službeno gorivo se troši kao da se svakog dana putuje do Soluna i nazad.
Verovatno se zbog ovakvih zahtevnih menadžerskih i kafanskih poduhvata bivši gradonačelnik umorio, pa će ga naslediti njegov doskorašnji zamenik, koji je to mesto zaslužio jer je utopio svoj celokupni seoski odbor DSS-a u sveprimajući SNS. A zamenik će mu po istoj zasluzi biti dojučerašnji smrtni neprijatelj SNS-a, radikal, jer je takođe uspešno utopio u SNS svoju četu radikala.
Možda će se neki građanin ovih dana zapitati- čekaj, za koga sam ja to glasao? Za SNS, ili DSS, ili SRS? Kako je moguće da volju većine birača predstavljaju oni koji su koliko juče sasipali drvlje i kamenje na SNS i nazivali ih najpogrdnijim imenima?
Liga socijal demokrata Vojvodine odgovara svim građanima koji ovih dana postavljaju sebi to pitanje: da, moguće je, jer dokle god većina ne prepozna laž koja se krije iza velikosrpsko-evropsko-ruske politike od istinske politike autonomije i građanskog demokratskog društva, dotle ćemo svi zajedno plaćati cenu takvog naivnog izbora, kako na lokalnom, tako i na državnom nivou.
LSV traži hitno uvođenje privremenih mera i raspisivanje vanrednih lokalnih izbora, jer nijedan grad u Srbiji nema ovako neodgovornu i nesposobnu vlast.
Vladimir Milošev
Odbornik LSV u Skupštini grada Zrenjanina
