2014

 GrO LSV Zrenjanin je i ovog vikenda organizovala ulične akcije, pod nazivom „Ustav".

 Na maloj pijaci u okviru MZ Dositej Obradović, na velikoj pijaci, na pijaci na Bagljašu i u centru grada, ispred prostorija stranke.

Delegacija u sastavu: Aleksandar Marton i Adam Paljov - Pokrajinski poslanici, Adrijana Sič - predsednica LSVO GrO Zrenjanin i Ankica Dostanic - potpredsednica FŽ LSV, povodom obeležavanja 2. oktobra - dana oslobođenja Zrenjanina u II svetskom ratu položila je venac u znak sećanja na žrtve i pobedu nad fašizmom.

Pre sedamdeset godina oslobođen je Zrenjanin.

Žitelji Male Amerike već 20 dana i noći svojim telima brane gradsko jezero od samovolje gradskih vlasti.

Podnete su krivične prijave protiv odgovornih lica, potpisalo ih je 53 građana, a tužilaštvo je započelo i sopstvenu istragu po službenoj dužnosti jer postoje osnovane sumnje na brojne nezakonite radnje čelnika Zrenjanina.

 GrO LSV Zrenjanin je i tokom proteklog vikenda organizovala ulične akcije, pod nazivom "Ustav". U centru grada, ispred prostorija stranke.

Takođe u naselju Mala Amerika, Sava Kovačević, Mužlja i u naseljenim mestima Stajićevo, Čenta, Elemir, Melenci i Botoš.

Još jedna u nizu uličnih akcija, pod nazivom „Ustav", održana je danas, u centru grada, ispred prostorija stranke. Aktivisti na uličnoj akciji, bili su Pokrajinski poslanici i odbornici LSV.

Aleksandar Marton, Pokrajinski poslanik LSV u Skupštini AP Vojvodine, povodom današnje akcije izjavio je sledeće:

Srbija mora dobiti Ustav koji neće kočiti evropske integracije i neće gušiti autonomiju Vojvodine. Mi tražimo da se Ustav menja i da se progovori o potrebi promene i preciznog definisanja položaja Vojvodine u njemu, u skladu sa stečenim pravima i evropskim standardima.

Dokument koji aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine od prošlog vikenda dele i deliće u narednom periodu na uličnim akcijama, po gradu i naseljenim mestima,
podsetiće građane kako se u Vojvodini živelo dok je imala zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast, pravo na imovinu i prihode i sve to garantovano Ustavom.

 GrO LSV Zrenjanin, proteklog vikenda je organizovala ulične akcije, pod nazivom "Ustav".

U naseljenim mestima Tomaševac, Belo Blato, Aradac, Orlovat, na maloj pijaci u okviru MZ Dositej Obradović, na velikoj pijaci, na pijaci na Bagljašu i u naselju Šumica.

Spadamo u državu koja poznaje i priznaje prava nacionalnih manjina, odnosno nacionalnih zajednica i u kojoj su nacionalni saveti najviši organi kulturne autonomije, odnosno samouprave određene nacionalne zajednice.

Od 2002. godine, kada su prvi put formirani, nacionalni saveti učestvuju u radu javnih organa i imaju ovlašćenja u oblasti ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisama nacionalnih zajednica. Svrha saveta nalazi se u uticanju na razvoj lokalnih politika u multietničkim lokalnim zajednicama, u učestvovanju u procesu odlučivanja i u odlučivanjima o pitanjima iz oblasti nacionalnih zajednica.

 Članovi i članice Gradske organizacije Lige socijaldemokrata Vojvodine - Zrenjanin, danas su prošetali centrom Žablja i dali svoj doprinos u šetnji sa 1000 Vojvođanskih zastava.

 GrO LSV Zrenjanin

Na redovnoj konferenciji za novinare GrO LSV Zrenjanin, Ankica Dostanić, potpredsednica Foruma žena LSV, povodom Međunarodnog dana pismenosti, napravila je osvrt na povezanost obrazovanja i opštih društvenih prilika koje kreiraju stvarnost i utiču na život, neusklađenost obrazovanja i žena koje su i dalje najugroženija kategorija stanovništva.

Kada osvanete u državi neusklađenih, skoro pa nepostojećih zvanja i zanimanja koje je skoro nemoguće uskladiti sa potrebama tržišta rada i gde je mogućnost zapošljavanja ljudi, bez obzira na sporadične projekte, neverovatna. Kada osvanete u državi gde svakodnevno slušate planove za odlazak u inostranstvo i o besperspektivnosti mladih nakon završenog školovanja i kada se zbog izrazite politizacije društva gubi pojam profesionalizacije određenih zanimanja, kada se umesto stvaranja klime za individualnu inicijativu stvara ambijent prevaziđene kolektivizacije društva i kada se stavlja tamo gde joj nije mesto, onda se jednostavno ne iznenadite kada krenete da analizirate podatke koji se odnose na broj nepismenih i nekvalifikovanih ljudi – navela je Dostanićeva.

Obrazovanje se ne tretira kao poželjna društvena vrednost. Uz prisutan veliki broj nekvalifikovanih ljudi i ako na sve to dodamo opštu društvenu klimu povećanog procenta doktoranata shvatate da živite u zemlji siromaštva, ekstrema i nestabilnih društvenih prilika – dodala je Ankica Dostanić. U sistemskom okruženju gde se obrazovanje ne vrednuje niti predstavlja osnov društvene pokretljivosti svakako da je značajno razmišljati o društvenim mehanizmima, mogućnostima ali i stanju u našem obrazovnom sistemu na svim nivoima. Podaci od jednog do drugog popisa stanovništva (2002/2012) pokazuju određeni pomak ali u kvalitativnom smislu ne donose nam ništa kada imamo u vidu starosnu strukturu našeg stanovništva. Zatim, ugroženost žena i dalje vodi u celokupnoj priči o pismenosti koja bez obzira na apele, aktivizam, globalna i lokalna društvena pomeranja i dalje ostaje gorući problem a žene i dalje ostaju jedan od najugroženijih delova stanovništva.