Radnici Vojvodine i Zrenjanina i ovaj Dan rada obeležavaju u strahu da će cena njihovog rada biti dodatno smanjena, ali i da su im ugrožena sama radna mesta, pa tako i egzistencija njihovih porodica.
Liga socijaldemokrata Vojvodine podseća da se i ove godine produžio red onih kojih su nezaposleni. Da su prosečne plate niže, da je sve više preduzeća u stečaju. Da je sve više mladih kojima je jedni cilj da završe školovanje u našoj državi, a da potom svojim radom unapređuju neku od zemalja zapada ili Persijskog zaliva.
Zrenjanin je grad koji je u godinama autonomne Vojvodine, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, imao više od 50.000 zaposlenih. Zrenjaninska privreda je tih godina imala više od 7% učešća u ukupnom izvozu bogate SFRJ.
Tada je Prvi Maj zaista bio praznik rada.
Danas, kada u našem gradu radi svega 28.000 građana, kada je sveprisutan strah za golu egzistenciju, kada se sa strahom očekuju nova smanjena plata i novo urušavanje socijalne sigurnosti – danas nema razloga za slavlje.
Danas je Prvi Maj dan koji nas podseća na ekonomski sunovrat i dan koji bi morao biti podstrek za nova promišljanja o našoj svakodnevnici.
Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva loklanu vlast u Zrenjaninu da aktivira Socijalno-ekonomski savet Zrenjanina.
Problema radnika je napretek i ti problemi se moraju rešavati. Zakon je još 2005. godine omogućio formiranje Socijalno – ekonomskih saveta kao trojnih tela, sastavljenih od predstavnika vlasti, sindikata i udruženja poslodavaca.
Potrebno je osnažiti ulogu ovog tela u našem gradu, omogućiti brže prevazilaženje brojnih problema zrenjaninskih privrednih kolektiva, zaposlenih i nezaposlenih radnika.
Oko pitanja napretka zrenjaninske privrede, očuvanja starih i otvaranja novih radnih mesta, potrebno je postići najviši stepen konsenzusa među stranama u socijalnom dijalogu.
U Socijalno – ekonomski savet Zrenjanina valjalo bi uključiti i predstavnike odborničkih grupa u gradskoj Skupštini i na taj način stvoriti kvalitetnu osnovu za brzo donošenje odluka, koje za cilj moraju imati smanjivanje tereta krize koja pritiska radnike.
Bez ublažavanja posledica ekonomske krize, neće biti ni kvalitetnog ambijenta za privlačenje investicija, a bez novih investija neće biti ni novih radnih mesta, koja su jedini rešenje za ekonomski napredak.
Aleksandar Marton
poslanik LSV u Skupštini AP Vojvodine
